Bez Srca

Bez srca danas,
Bez srca sutra,
Ta ima li nade za nas,
Ili samo samotna jutra?

Bez srca, jer ono u nebu počiva,
Tamo daleko, preko ramena,
Ono samotno sniva,
I kuca, tvrđe od kamena.

I nema nikakve radosti ni tuge,
Na hladne noći ja sam svik'o,
A one tako puste i duge,
I na njih sam se skoro navik'o.

I koju reč nežnosti da izuste,
Usnice dve sjajne,
Bole i boleće k'o nade puste,
Slomljene i očajne.

Bez srca, ja nisam čovek,
Jer ne volim i ne znam kako;
Znam samo da i moj beži vek,
Nesramno i polako.

Ja nemam reči lepe,
Iz srca da izvučem,
Samo malo nade slepe,
Koju mukom tučem.

Reči nežne odletoše,
I ničega nema sad,
Od reči nežni što padoše,
Osta mi samo žal i jad.

I bez srca ja nisam živ,
Nežnosti nemam, ni boje,
Već samo isprazan život siv,
I kameno srce moje.

Bez srca, pišem,
Jedno slovo,
Bez srca, dišem,
I tonem u stradanje novo.