Dubina

U dubini sebe,
Gde dečak sniva,
Praznina duboka,
Jadna i siva,
Diže se, visoka.
I mir novi, mučni,
Donosi dare,
I ubija krik bučni,
Gde su nade pale.

Dubina, poput mora,
Što guta glase,
Vetrova sa gora,
I svoje prostire talase,
Duž duše moje,
Spira sve muke,
Sve jade i boje.

U dubini toj, leži skriven,
Dubok i mučan spokoj,
I poneki, sramljivo otkriven,
Žal po koj'.

Dubino duše,
More moga jada,
Grobe osmeha,
Hoćeš li ti sada,
Biti moje sklonište i uteha?

Ili si samo,
Dubinina gusta?
Al' možda je tako lakše,
Ili slađe,
Dubina mora, prokleto je pusta,
Gde k'o u grobu,
Leže,
Potonule, sve moje lađe.