Magla

Rekao bi ti,
U snu reči,
Jednu ili par,
Al' muk me neki spreči,
Pa ću što htedoh,
Reći sada bar.

Znaj,
Reći će o meni draga,
Da sam prostak,
Il' možda ludak,
Na svoju ruku,
Težak za znati,
Al' niko od njih,
Ne zna, moju muku,
I kako duša moja pati.

Reći ću draga,
Da prost znam biti,
To je istina naga,
I ja je ne mogu kriti.

Istina je, ako ti kažu,
Da na reči ružnoj,
Ja lak sam često,
I da grdnu psovku,
Ja spominjem,
Kad joj nije mesto.

I možda čuješ,
Od nekoga il' mene,
Kakav sam ja,
I da ne marim mnogo za žene.
Na pomen žene,
Ja gnevno ujedam,
Svoju usnu,
I proklinjem je,
K'o muku pustu.

I reči ni jedne moje,
Nežne ne može,
Dočekati žena,
Jer svaka mi je omržena,
K'o gorka uspomena.

I za svaku,
Ali za svaku ću reći ja,
Reč poganu i ružnu,
I kako joj je srce maleno,
Spravljeno od zla,
I kako laže,
Dok glavu savija tužnu,
I usnice daje vatreno,
Govoreći da sam joj ja,
Na svetu sreća sva.

I nemoj se bojati,
Moje srce je čisto.
Nemoj se plašiti,
Moje ruke nisu prljale,
Njihove pogane puti,
Niti su usnice nežne,
Ljubile,
Grob sa usana moji' ljuti'.

I nemoj me mrzeti,
Zbog mojih misli gadni',
U kome bestidno,
Milion njih dolaze,
U čeljusti zveri gladni.

Moja su dela čista,
No srce malo tvoje,
Ali su misli,
Mučne i jadne moje.

I veruj mi,
Ako ušetaju,
Iz oka u misao,
Znaj da ne znače mi ništa!
Jer u mislima jednoga ludaka,
Svaka koja ušeta,
Drolja je laka.

Za njih nikada neće,
Ludak lepo reć',
Ali vraćaće im se uvek,
Ne u delima već,
U mislima,
Sa strastima i senkama sveće.

One ušetaju iz oka,
U misao jednu kratku,
A ti,
Ušetala si u san,
K'o rana duboka,
Pa se srce bori,
U snovima stidljivo,
K'o magla u ranoj zori.

A ja za tebe nemam,
Misli ni jedne ružne,
Već sve što mogu da ti dam,
Su samo moje oči tužne.

I ove reči nežane,
Dok još uvek traju,
Biće k'o so sred rane,
Kada misli moje lude,
Istinu o tebi spoznaju.

Misao o tebi svaka,
Pa makar stidljiva i laka,
Je savršeno čedna,
I čista,
K'o suzica neljubljna,
Što kane sred mojih,
Gnevnih usana.

I biću magla,
Nad tobom,
Za koju nećeš znati,
Da je tu,
Magla što za okom tvojim,
I tvojom suzom, sramno pati.