Majčice

Ispod plava neba,
U dubini trava,
Našao sam ono što mi treba,
Gde leži i spava.

Plavetnilo neba i oblaci beli,
Odneše sav bol i jad,
I sve što nosi svet celi,
Ništa mi nije važno sad.

Jadi i muke,
Sada ne postoje,
Daleko sam od duševne buke,
Pa zaboravim misli crne moje.

Ni snovi prazni, ni samoća siva,
Ni jedan jad po koj',
Kako to biva,
Ničega nema, samo moj spokoj.

Majko, ja ležem na nedra tvoja,
I kosa tvoja nek' me mije,
Daj da usnim majko moja,
Dok me tvoje plameno srce grije.

Majko, ja ležem na tvoje grudi,
I u tvoje plave oči ja plovim,
Majčice, spas moj budi,
Od jada što se rađa sa danom novim.

Ničega više nema sade,
Majčice moja vedra,
Ni sreće, ni snova, ni nade,
Samo ako legnem na tvoja nedra.

Majčice, daj da srce krvavo tvoje,
Pruži mi ono što ruka ne sme,
Da ubije sve snove moje,
I da na pragu noći, u tvom zagrljaju mre.