Pogledajte me

Pogledajte me,
Ja, ja ne znam šta sam,
Da li sam lud,
Ili prizor nejasan,
I opet reći ću svud:
Pogledajte me.

Da li su to moje rane,
Zvog kojih srce kuka i vrišti,
Zbog kojih se razum kida,
Dok duša moja bolno pišti,
Bedna i prepuna stida.
Da li su to moje rane?

Jer možda sam ja loš samo,
I ne podnosim osmehe i sreću,
Život i ljubavi čar,
Ako nisu moji, onda ih neću,
Nemojte mi ih pominjati bar,
Jer možda sam ja loš samo.

Jer bole me tako,
Priče o radosti i ljubavi,
Možda zato jer nemam svoju,
Već samo ovaj san gubavi.
Ne stavljajte so na ranu moju,
Jer bole me tako.

Tako nekada bole me rane,
Ti osmesi i to malo života,
Zašto tako srce seku,
Život, laž i grozota,
I žasto rane tako peku?
Tako nekada bole me rane.

Te ja više čovek nisam,
Kada ne osećam više,
Kada ne radujem se,
Sada ruka samo piše,
I suza ponekad kupi se.
Te ja više čovek nisam.

I tako prođu uspomene,
Na neke lepše dane,
Na razgovore pune reči
Koju su bili lane,
Ali avaj, nešto ih sada spreči.
I tako prođu uspomene.

I tako sećam se ja,
A samo to mogu sada,
Na te meni uspomene,
Dok mre moja nada.
Al' tvoj lik dođe kraj mene,
I tako sećam se ja.

I moje misli tako ispunjavš,
Ti i lik tvoj, često,
Dođe mi misao na tebe,
Jer si u glavi ludoj našla mesto,
Ja bedan tako, poželim te kraj sebe.
I moje misli tako ispunjavaš.

Ali uze je život,
I umreše ona,
Ali sanjam je,
Dolazi mi kraj snova,
I u njima kraj mene je,
Ali uze je život.

Sanjam, jer samo to i znam,
O nekoj ženi,
I mrtvom životu njenome,
Da doći će ona meni,
I ja uživam u snu tome,
Sanjam, jer samo to i znam.

Ali avaj, odoše snovi,
Kao kakve zvezde,
Budim se iz sna,
Kad preko mene one jezde,
I moga srca zla.
Ali avaj, odoše snovi.

I ostadoh tako u posetelji sam,
U dolini Mrtvih snova,
Odletoše zvezde mi,
Ne nađoše u srcu mom doma,
Ali srce opet će da spi,
I ostadoh tako u postelji sam.

Pogledajte me,
Ja, ja ne znam šta sam,
Da li sam lud,
Ili prizor nejasan,
I opet reći ću svud:
Pogledajte me!