Radu

Na hiljadu života,
Osmeha i ljubavi,
Pustiću svoj gnev,
U naletim gordosti da udavi,
Kao što mene udaviše bolovi davni,
Slamaše mi srca i duha oni,
Pa i ja spoznah ovaj život čamni.

Životi mali!
Ta tako ste bedni,
Al' ne znate kako vape,
Za vama mrtvi i žedni.
Pa gledajući vas tako,
I ja sebe suzom gušim,
Oh kako sam samo plak'o,
Samo zidine ove da srušim.

Daleka neba,
Tako su daleki ti životi,
I moje parče hleba,
Ali ipak neka,
Ostajem sirotinja,
Ne znadem ni sreću ni radost što je,
Već znam samo što je prljavština i golotinja.

Pogledajte ja sam u blatu odras'ao,
Prljav i kaljav savijao se,
I savijam se u njemu,
Ja, mladić stasao.

Oh ta beda, muka i rad,
Savijen u blatu spoznao sam,
Svu muku i jad,
Ja kao mali doznao sam.

Oh životi mali,
Legla greha i otupela mozga,
Ne znate vi muka mojih,
Pa i bolje je da ih um vaš nikada ne spozna.

I ja režim tako,
Kao kakvo pseto,
A do skoro sam sramno plak'o,
Jer nemam ništa sveto,
Sem svoja blata,
Leđa savijena i uvijena,
Koja na ramenima vuku ova teška bremena.

I tako je režim,
Lajem i zavijam,
Na sam trun radosti,
Dok telo prljavo uvijam,
I vučem tesko puno žalosti.